Računarkse mreže
Da bi računar mogao da razmenjuje podatke sa drugim računarom ili perifernim uređajem koji se priključuje na računar potrebno ih je prethodno povezati, kablovima ili bežično putem radiotalasa. Za povezivanje računara potreban je odgovarajući hardver, kao i programi koji omogućavaju komunikaciju računara.
Brzina prenosa podataka se meri u: hiljadama bitova u sekundi (Kbps) ili milionima bitova u sekundi (Mbps)
i zavisi od načina povezivanja računara.
Pojam globalne i lokalne računarske mreže
Povezivanje računara u računarske mreže vrši se zbog: komunikacije među korisnicima, razmene podataka, zajedničkog korišćenja hardvera, zajedničkog korišćenja podataka u datotekama, zajedničkog rada na nekim poslovima.
Svaki računar ili drugi uređaj priključen u mrežu se zove čvor.
Prema površini na kojoj se nalaze računari u mreži, mreže se dele na:
lokalne računarske mreže – LAN (Local Area Network)
LAN mreža je ograničena na jednu zgradu ili grupu zgrada gde su računari najčešće povezani kablovima. Za nju je neophodno minimum 2 računara a moguće je povezati i više stotina računara.
globalne računarske mreže – WAN (Wide Area Network)
WAN mreža povezuje računare koji su geografski razdvojeni i one obično obuhvataju veće geografske površine.
Internet
INTERNET je globalna svetska mreža računara od više desetina miliona računara međusobno povezanih na različite načine (u lokalnim mrežama, telefonskim linijama, kablovima, satelitskim vezama,…).
Svaki računar u ovoj mreži može da komunicira sa bilo kojim drugim računarom prključenim na mrežu. Da bi to bilo moguće moraju biti ispunjena dva uslova:
- svaki računar mora da ima jedinstvenu IP adresu u mreži (Numerička IP adresa računara se sastoji od četiri broja od 0 do 255 razdvojenih tačkama); primer IP adrese :193.33.123.211
- računari za međusobnu komunikaciju moraju da koriste jedinstveni jezik – protokol
- URL – uveo je Tim Berners-Li za primenu na World Wide Web-u. To je putanja do određenog sadržaja na Internetu
- HTTP – Hyper Text Transfer Protocol: Protokol koji se koristi za promet HTML fajlova preko Interneta.
Adresa računara je jedinstvena (IP adresa) za svaki računar u svetu i predstavlja se kombinacijom brojeva (pr. 192.168.1.3). Kako ovo nije pogodno za pamćenje uvedena je simbolička adresa koja se sastoji iz niza imena razdvojenih tačkama.
dulovaskola – ime
.edu – poddomen
.rs – domen
Domen je grupa računarskih mreža ili računara na Internetu pod jedinstvenom administrativnom kontrolom i održavanjem.
Poddomen je organizaciona celina nekog domena, kao na primer, ustanova u okviru države, odeljenje u preduzeću i sl.
Evo nekih domena – identifikatora zemalja: rs – Srbija, uk – Velika Britanija, ru – Rusija, de – Nemačka, it – Italija
Primeri ostalih domena: edu – obrazovne institucije, com i net – komercijalne organizacije, org – neprofitne organizacije i udruženja
mil – vojne institucije, gov – vladine institucije
Internet se koristi od 1969. godine u svetu, a kod nas od 1996. godine.
Povezivanje na internet
Povezivanje na Internet može se izvršiti na pet načina:
- preko LAN mreže
- preko telefonske linije sa biranjem DIAL UP Glavna mana ovakvog pristupa je bila mala brzina prenosa podataka i zauzeće telefona dok se radi sa Internetom.
- preko telefonske linije – ADSL – ovaj način je sličan prethodnom, s tim što se sada nesmetano može koristiti i Internet i telefon istoovremeno, a brzine prenosa podataka su neuporedivo veće.
- preko kabla za kablovsku televiziju
- preko bežične javne mreže
Osnovne usluge interneta
- E-mail – elektronska pošta
- WWW (World Wide Web) – je sistem međusobno povezanih, hipertekstualnih dokumenata koji se nalaze na internetu.
- Diskusione grupe – primanje, pregledanje i slanje poruka
- IRC (Internet Relay Chat) – istovremena komunikacija i slanje poruka (tzv. ćaskanje)
- FTP (File Transfer Protocol) – prenos datoteka preko Interneta
- Telefoniranje preko Interneta (pr. Skype gde je moguća i vizuelna komunikacija)
- Prenos radio i TV programa
Elektronska pošta (eng. e-mail) je najstariji, najrasprostranjeniji i najkorišćeniji servis Interneta. Može se reći da je Rej Tomilson pionir elektronske pošte. On je 1970. god. predložio da se adresa e-maila sastoji iz:
- korisničkog imena
- znaka et ili @ i
simboličke adrese njegovog mail servera, tj. imena provajdera