Радови ученика на тему....
Толеранција
Живимо у времену у коме је толерантност особина коју би свако волео да види код другога. То је, у ствари, саосећање са другима, када некога испоштујемо у току говора, када нешто и прећутимо како не бисмо некога повредили, када поштујемо туђе мишљење...
Толеранција се односи и на љубазност према некоме. Врло је битно да бирамо речи које ћемо изговорити, јер се неко може наћи у непријатној ситуацији баш због погрешно употребљених речи у разговору. Зато се у свакој ситуацији морамо знати контролисати, пошто нема културе без толерантности.
Сви смо различити – то је чињеница. Сви имамо различите односе, мишљења, веровања, циљеве... Толеранција је управо то: поштовање, прихватање и уважавање богатства различитости. Супротно толеранцији је дискриминација. Постоје различити облици дискриминације по питању националности, вероисповести, расе... Нажалост, овакав облик, супротан толеранцији је све чешћи у животу. Али, зашто бити лош према другоме? Зато што је друге националности или што је припадник друге вере? Наравно да не. О човеку се никако не може судити на основу тога.
Свакога треба поштовати. Не морамо га волети, али га морамо поштовати! То је, у ствари, права толеранција!
Бојан Лазић, VIII5
Толеранција ми је помогла
Често се данас може чути шта значи толеранција. Можемо чути на телевизији или о њој читати у новинама. Мени су приче о толеранцији биле помало и досадне, док нисам на свом примеру видео колико је она важна у свакодневном животу.
Прошле године сам од свог деде наследио воћњак. Због одличних услова, у тај воћњак сам населио пчелињак, јер је пчеларство моја највећа љубав. Поред њега је комшија Лаза, један стари дека, имао исто тако леп и негован воћњак. Он је своје воћке сваког пролећа прскао препаратима који нису били баш добри за моје пчеле. Разговарали смо о томе и ја сам га замолио да ми јави када ће прскати, да бих затворио пчеле и обезбедио неопходну заштиту. Али моје приче су биле узалудне и пчеле су почеле да умиру. Без обзира на моје молбе, деда Лаза је настављао по старом. Био сам очајан, нисам знао шта да радим, и свашта ми је падало на памет. Једно јутро сам узео теглу меда и отишао код комшије у госте. Деда Лазина жена је пробала мед и саслушала причу о ономе што ме мучи. Рекла ми је да ништа не бринем и да ће све бити сређено. И тако је сутрадан ујутру деда Лаза дошао код мене и рекао да ће од сада бити све другачије.
Драго ми је што сам нашао начин да лепо решимо проблем, да нико не буде ни љут, ни угрожен, него да се све заврши на обострано задовољство. Деда Лаза ми је редовно јављао за прскање, а ја сам им повремено носио мед на пробу.
Вукашин Матејић, VIII5
Моја другарица Ријалда
Многи помињу реч толеранција, али питање је да ли сви знају да се понашају толерантно.
Пре две године сам тренирала одбојку у ООК „Лазаревац”. Био је турнир у нашем граду. Тренер нам је саопштио да долазе девојцице из Пријепоља и да би свака од нас требало да прими у кућу по једну девојчицу. Када су стигли, настала је гужва и сви су трчали и позивали девојчице да крену са њима. Моја другарица Тамара и ја нисмо знале ни једну од њих. Тамара је угледала две девојчице, рекло би се најмлађе, како стоје у ћошку и посматрају. Пришле смо им и упитале их како се зову. Звале су се Николина и Ријалда. Ријалда нам је признала да је муслиманске вере и да може да оде само код оних девојчица којима то не смета. Одлучила сам да иде код мене. Знала сам да то мојим родитељима неће сметати.
Биле смо некако потпуно различите, али смо поштовале једна другу. Сећам се, пред спавање ми је причала о њиховој цркви, посту, вери... Када је била вечера, плашила се да не узме свињско месо. Мајка јој је објаснила да се не боји и да јој не бисмо то урадили. После два дана је била опуштена у нашој кући, али турнир се завршио и дошло је време да се врати. Када сам испраћала Ријалду, било ми је жао што иде. Обећала сам да је нећу заборавити и да ћу доћи код ње у госте када буде турнир у њиховом граду.
Треба бити толерантан, поштовати људе и помоћи им. Нема никакве сврхе повредити неког - треба га разумети.
Ана Раковић, VIII5
Можеш ли рећи да си човек?
Толеранција значи трпељивост. У данашње време, када се живи брзо, када су компјутери и новац на првом месту, те трпељивости има све мање. Што би се рекло - зарад славе, новца и успеха, гази се преко свих, све за постизање жељеног циља.
Праве људске вредности се све мање цене, нажалост, и толеранција. Толерантни смо онолико колико смо способни да нешто или неког истрпимо. Не да трпимо физички, већ истрпети и прихватити да наше мишљење није као мишљење других.
Проблеми настају ако ја почнем да уверавам друге да сам само ја у праву и да не постоји другачије мишљење од мог.
Не морам нешто волети, не морам неког волети, али то неће значити да га мрзим. Зато се за толеранцију везују изреке: Ко тебе каменом - ти њега хлебом, Видиш труње у туђем оку, а не осећаш балван у свом.
Неки људи чак кажу да је толеранција љубав према животу. Мало трепељивости значи мало љубави. Јер колико пружиш, толико ће ти се и вратити. Исто тако, када прихватиш туђа мишљења, бићеш богатији за ново сазнање.
Толеранција је и када схватиш да ниси важан само ти, да си вредан много више када прихваташ своју грешку и када кажеш велику реч - ИЗВИНИ.
Тада можеш да кажеш да си човек, а то је велика ствар у данашње време.
Ана Јовић, VIII5
![vremenska prognoza en[1]](/joomla30/images/arhiva/2008/NOVESLIKE/vremenska-prognoza-en[1].jpg)
