КАКО ЈЕДЕШ ТАКО МИСЛИШ ...

Раст и развој детета резултат су генетских чинилаца, али и других фактора од којих је најважнија правилна исхрана. Добре и лоше навике стечене у детињству остају до краја живота, а неправилна исхрана може оставити значајне последице.

  Бирајући храну за наше малишане, већ у детињству изграђујемо њихов укус и отпочињемо процес образовања у области исхране.

  Добро уравнотежена и здрава исхрана базирана је на узимању разноврсне хране, која садржи све потребне хранљиве састојке и оптималан дневни унос енергије, који омогућава нормалан раст и развој деце.Резултати систематских прегледа ученика основних и средњих школа показују да повишену телесну тежину има око 10% ученика и 7,8% ученица.

  " Правилним уносом хранљивих састојака тело одржава виталност и активност, осигурава се висока енергетска активност и отпорност на болести.Храна коју једемо мора бити у равнотежи са телесним потребама и садржати довољну количину калорија, беланчевина, угљених хидрата, масти, витамина и минерала.

  Исхрана школске деце мора бити заснована на пирамиди здраве исхране.

  Основу пирамиде чине производи од житарица, укључујући пиринач (смеђи и бели), тестенину и хлеб (најбоље црни или интегрални јер је богат влакнима). Ови производи су одличан извор витамина В.Врло вредне намирнице су грашак и пасуљ (махунасто поврће). Свакодневно би требало јести пуно поврћа, нарочио зеленог лиснатог, као што су спанаћ и блитва, и свежег воћа. Те намирнице су богат извор витамина и минерала, као и биљних влакана, а осим тога садрже и ниску количину масти.

  Трећу степеницу пирамиде чине млечни производи (јогурт, млеко, свеж сир), крто месо, пилетина, риба и јаја. Те намирнице су богате беланчевинама које су основа за производњу хормона и ензима. Млеко и млечни производи су главни извор калцијума, који утиче на раст и развој , повећава чврстину костију и штити од остеопорозе у зрелим годинама.

  На самом врху пирамиде се налазе намирнице које садрже висок проценат масти, шећер и со, које би требало узимати у малим количинама.

  Деца школског узраста би требало да имају  пет оброка дневно, три главна (доручак, ручак и вечеру) и два међуоброка. Оброке би требало узимати у правилним временским размацима.

  Доручак је врло важан оброк , који се не сме прескочити. Доручком се унесе 40% дневних енергетских потреба. Деца која не доручкују често су поспана, слабије постижу концентрацију и отежано прате наставу.Уравнотежен доручак од житарица пуног зрна не дебља, што је важно нагласити старијој школској популацији, када девојке, у жељи да се не удебљају, прескачу управо тај оброк.

  Посебно значење има школски оброк, ужина, који би требало да буде састављен од хране високе прехрамбене вредности, а ниже енергије. Никако се не препоручују слаткиши, грицкалице, „брза“ храна (hot-dog, хамбургер) и газирана пића. Такви производи су ниске прехрамбене вредности, с високим садржајем мастии концентрисаних угљених хидрата, што може да проузрокује прекомерну телесну тежину. Гојазност постаје фактор ризика за настанак великог броја хроничних болести током живота, а позната је и као важан фактор у настанку психичких поремећаја, посебно у развоју адолесценције.

  Неправилна исхрана може да резултира и претерано ниском телесном тежином, развојем анемија (малокрвности) због недостатка гвожђа, уопште смањеном отпорношћу организма.

  На развој прехрамбених навика школске деце највећи утицај имају родитељи, али свакако треба нагласити и утицај школе на обликовање дететове личности и усвајање навика здравог храњења и понашања."

(Из књиге Сузане Јанковић, dr.med, „Педесет савета за здравље“)