Храм Светог Димитрија  је црква са спомен-костурницом у Лазаревцу, изграђена у славу погинулим војницима српске и аустроугарске војске у Колубарској бици.  У Архитектонско-урбанистичком амбијенту Лазаревца, града са недугом прошлошћу, издваја овај храм који осим својим високим силуетним вредностима, значајна је и по својој верској и друштвеној функцији. Знаменито је остварење српске међуратне црквене архитектуре, али и руских градитеља који су емигрирали у Србију због грађанског рата у домовини. Идеја о подизању спомен-цркве са костурницом у Лазаревцу проистекла је из потребе за похрањивањем моштију ратника погинулих у Колубарској бици из 1914. године, на фронтовима око Лазаревца. У циљу реализације ових идеја 1921. године основан је „Одбор за подизање спомен-цркве и костурнице у Лазаревцу“. На његовом челу налазио се печански парох, свештеник Чедомир М. Поповић. Године 1937. Одбор се гаси и формира се „Друштво за подизање спомен-цркве са костурницом у Лазаревцу“ на чијем је челу био свештеник Боривоје Ђорђевић.

Осврнемо ли се на градитељску традицију двадесетог века, која се развијала на простору данашњег Лазаревачког округа, видећемо да доминира тип подужне грађевине са истакнутим звоником на западном прочељу. Спомен-црква у Лазаревцу представља смео искорак који је отворио ново поглавље у црквеном неимарству овог подручја.

Оно што овај објекат чини особеним поред његових архитектонских вредности јесте и јединствена меморијална функција. У црквеној крипти је похрањено око 37 м³ посмртних остатака српских и непријатељских војника који су погинули у Колубарској бици  1914. г. Крипта је адаптирана тек између 1961. и 1964. г. под руководством арх. Д. Ст. Павловића. Простор крипте је тада подељен у три целине. Прва целина лоцирана је у западни, друга у средишњи, а трећа у источни део крипте. Главни улаз у крипту отворен је на северном зиду западне целине. Њихове површине су попуњене посебним плочама на којима су уклесани основни подаци о Колубарској бици и значајне појединости и дати ефикасни визуелни прикази бојишта на којима је вођена Колубарска битка, распоред српских и непријатељских снага у одређеним фазама битке, прикази пробоја и правци гоњења непријатеља. Црквени иконостас је 1940. г. осликао истакнути руски емигрант сликар Пимен Софронов. Тада је било предвиђено да исти живовопише цркву, али се ово није могло остварити услед избијања Другог светског рата. Црква је живописана тек последњој деценији XX и првој половини XXI века.

Подигнута на самом истеку међуратног доба спомен-црква са костурницом у Лазаревцу је стилски јединствено и препознатљиво дело. Она је уз Цркву Светог Ђорђа на Опленцу најмонументалнији меморијал који је подигнут на просторима некадашње Краљевине Југославије што јој даје посебан значај.