Славна победа српских јунака

dusan raisic

Ви сте овде: Почетак

Славна победа српских јунака

Објављено 11 децембар 2016

22.новембара 2016. године посетили смо Спомен коструницу.

Славна победа српских јунака
Највећа и најзначајнија српска битка у првом светском рату била је Колубарска битка. Вођена је у новембру и децембру 1914. године на огромном фронту од преко 200км .
Српска војска је имала три армије. Трећа армија под командом Степе Степановића, друга армија под командом Павла Јуришића Штурма и наравно прва армија под командом генерала Живојина Мишића. Колубарска битка је имала две фазе. Фазу дефанзиве и фазу противнапада.
Колубарска битка је почела 16. новембра 1914. године када су се српске трупе повукле на десну обалу Колубаре и Љига. Стигла је наредба да се заустави продор аустријанских снага и рушење свих колубарских мостова. Српска врховна команда је дала наређене да се Човка и Враче брдо морају сачувати. Према развоју ситуације и услед губитака: Конатица, Лазaревца, Човке, Губаша и Маљена, српска врховна команда одлучује да изда наређење за повлачење.

Због мишљења да би то наређење довело до потпуног уништења прве армије Живојин Мишић својом одлуком наређење о повлачењу западно од Горњег Милановца. Српска војска се повлачи на резервне пложаје око планине Маљен. Генерал Мишић тада смишља план за противнапад и ослобађање Београда. Српска врховна команда прихвата Мишићев план и отпочиње ослобађање.
Колубарска битка је јединствен пример да војска којој је унапред предвиђен пораз за кратко време окрене ситуацију у своју корист и крене у противнапад који је водио до победе. У Лазаревцу је подигнута Спомен костурница у којој су заједно сахрањени аустроугарски и српски војници.

Храм Светог Димитрија је црква са спомен-костурницом у Лазаревцу, изграђена у славу погинулим војницима српске и аустроугарске војске у Колубарској бици. У Архитектонско-урбанистичком амбијенту Лазаревца, града са недугом прошлошћу, издваја овај храм који осим својим високим силуетним вредностима, значајна је и по својој верској и друштвеној функцији. Знаменито је остварење српске међуратне црквене архитектуре, али и руских градитеља који су емигрирали у Србију због грађанског рата у домовини. Идеја о подизању спомен-цркве са костурницом у Лазаревцу проистекла је из потребе за похрањивањем моштију ратника погинулих у Колубарској бици из 1914. године, на фронтовима око Лазаревца. У циљу реализације ових идеја 1921. године основан је „Одбор за подизање спомен-цркве и костурнице у Лазаревцу“. На његовом челу налазио се печански парох, свештеник Чедомир М. Поповић. Године 1937. Одбор се гаси и формира се „Друштво за подизање спомен-цркве са костурницом у Лазаревцу“ на чијем је челу био свештеник Боривоје Ђорђевић.

Осврнемо ли се на градитељску традицију двадесетог века, која се развијала на простору данашњег Лазаревачког округа, видећемо да доминира тип подужне грађевине са истакнутим звоником на западном прочељу. Спомен-црква у Лазаревцу представља смео искорак који је отворио ново поглавље у црквеном неимарству овог подручја.

Оно што овај објекат чини особеним поред његових архитектонских вредности јесте и јединствена меморијална функција. У црквеној крипти је похрањено око 37 м³ посмртних остатака српских и непријатељских војника који су погинули у Колубарској бици 1914. г. Крипта је адаптирана тек између 1961. и 1964. г. под руководством арх. Д. Ст. Павловића. Простор крипте је тада подељен у три целине. Прва целина лоцирана је у западни, друга у средишњи, а трећа у источни део крипте. Главни улаз у крипту отворен је на северном зиду западне целине. Њихове површине су попуњене посебним плочама на којима су уклесани основни подаци о Колубарској бици и значајне појединости и дати ефикасни визуелни прикази бојишта на којима је вођена Колубарска битка, распоред српских и непријатељских снага у одређеним фазама битке, прикази пробоја и правци гоњења непријатеља. Црквени иконостас је 1940. г. осликао истакнути руски емигрант сликар Пимен Софронов. Тада је било предвиђено да исти живовопише цркву, али се ово није могло остварити услед избијања Другог светског рата. Црква је живописана тек последњој деценији XX и првој половини XXI века.

Подигнута на самом истеку међуратног доба спомен-црква са костурницом у Лазаревцу је стилски јединствено и препознатљиво дело. Она је уз Цркву Светог Ђорђа на Опленцу најмонументалнији меморијал који је подигнут на просторима некадашње Краљевине Југославије што јој даје посебан значај.