Наши радови
Јована Лекић, ученица петог разреда много воли да пише песме и планира да буде песник када порасте. Награда је било много:
Будућа Гашина књига за збирку песама ,,Мој мали цвет" прво место, Химна фестивала прво место, ТВ Пинк ,,Дани сунца" прво место, стрип Симпсонови прво место и захвалница Фестивала за хумористичку песму.
Љубав Моја машта
Многе се љубави Моја машта може свашта
јаве у школи. на крилима да полети
Ево у мом разреду лепе песме да се сети.
један пар се воли.
Моја машта као вила
Илија једну девојчицу воли мека као фина свила
и стално је на као славуј песма жива
одмору јури по школи. моме срцу много мила.
То није тајна никаква Моја машта птица бела
цела школа то зна: на репу јој безброј пера
Илија и Анђа то су срца два. свако својом бојом шара
И док приче круше по школи тако моју машту ствара.
Илија Анђу и она њега воли.
Свако своју машту има
сека, бата, тетка, стрина,
јер без маште свет је ружан
и у срцу много тужан.
Крила маште раширите
сви се редом загрлите.
Да будемо увек срећни
и уз машту много већи.
Вук Лекић је други разред,песме је почео да пише јер му се свидело како то ради његова сестра,која му је узор.Ове године први пут је учествовао на конкурсу Фестивала хумора за децу и освојио прво место за прваке.Имао је част да свечано отвори овогодишњи фестивал.
Ђаци Семафор
Учитељско срце чисто, Црвени је чика зао
такво је и ђачко исто па је свима казну дао,
вредни мрави, мали ђаци, нико не сме прећи пут
а највреднији су прваци. ал' је овај чика љут.
Прваци су увек добродошли A онда зелени чика каже
кад год су у школу пошли помери се мало враже.
учитељ их дочекао, Сва деца морају да прођу,
пожелео им срећу, у школу на време да дођу.
да би добилин оцену највећу.
И ето за минута пола
сва су на путу застала кола.
Сада свако дете безбедно прелази пут,
јер више није ту црвени чика љут.