Овако схваћена ментална ретардација подразумева примену метода подстицања емоционалне диференцијације (сазревања), као и активности које подстичу испољавање интелигенције у социјалном пољу и усмереност ка телу преко кога се превазилазе одређени облици озледа ЦНС-а и подстиче општи телсни развој и диференцијација чула и моторике. При томе стално треба имати на уму да опажање чулима, доживљавање односа са реалитетом путем спретности покрета и тела, и способност да се опажено прожето осећањем и доживљено телом назове речју чине основу сваког даљег развоја мишљења и ослобађања потенцијала интелигенције који дете поседује. Остваривањем увек максималних способности чула, моторике, интелигенције и емоција остварује се и јединствени сазнајни процес за свако дете појединачно. Што су опажање чулима и покретом и препознавање (гностички процес) у ЦНС-у квалитетнији, и што је финија мотивација, уз што богатије проосећавање опаженог, то ће бити квалитетнији и анализа и расуђивање у чијој је основи интелигенција. Успореност развоја било које од ових структура нарушава интегративне моћи личности у препознавању онога што се дешава како у спољном свету, тако и у њој самој.

Уколико се не делује стручно на одређене структуре сазнајне организованости детета, тада ће се и оне друге структуре, које су узнапредовале до неке мере, повиновати способностима ниже развијених структура и тиме зауставити даљи развој.

У данашње време не постоји могућност да се "повећа" интелигенција и да се деца из нижег степена менталног хендикепа пребаце у виши степен, нити постоји могућност да се из ступња лаке менталне ретардације пребаце у ступањ граничног стања или просека. Међутим, веома раним подстицајем развоја гностичких функција и мотивација, а то значи диференцијације осећајног развоја, може се утицати на ослобађање свих потенцијала интелигенције и њихово плодоносно интегрисање, при чему се открива да је неко дете, које је дијагностиковано у оквиру одређеног ступња менталне ретардације, у ствари тамо само "залутало" услед небриге или лошег вођења васпитног и образовног поступка у породици или васпитно-образовној установи. То може довести до несугласица између родитеља и стручњака, као и између самих стручњака, које су засноване на квалитету њиховог знања и емоционалним потребама у тренутку када се овај "скок интелигенције" код деце примети.

Ментална ретардација је, дакле, стање које се фиксира током првог детињства, било на основу оштећења ЦНС-а или у оквиру озбиљних, за квалитет емоционалног живота детета снажно фрустрантних емоционалних лишавања.

(Извор: Дефектолошки лексикон, група аутора, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1999.)